Sport neophodan deci od prvog do četvrtog razreda
Kako bi podstakao decu da se što više kreću i da pravilno rastu i razvijaju se, Savez za školski sport Srbije pokrenuo je pre osam godina projekat “Sport u škole”, koji je namenjen deci od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Sa decom ovog uzrasta, u vannastavnim časovima koji su besplatni, rade licencirani profesori fizičkog vaspitanja. U Kraljevu je to Nenad Džamić koji časove drži učenicima Osnovne škole “Svetozar Marković.”
Mi smo ispratili dva časa i uverili se da su, iako nisu obavezni, dobro posećeni. Deca aktivno vežbaju od prvog do poslednjeg minuta, igraju zanimljive igre, rade vežbe, koriste različite sportske rekvizite, što često nije slučaj na redovnim časovima koje vode učitelji i učiteljice.
“Bitno je da postoji pozitivna hemija na svakom času. Treba prevazići krutu podelu časa na uvodni, pripremni, glavni i završni deo. Deca u ovom uzrastu ne vole tu formu. Oni više vole da im u uvodnom delu damo elementarne igre kao što su “Zaleđivke” i “Lanci”. Radićemo i vežbe oblikovanja ali nekada ćemo više da forsiramo rameni pojas, nekada zadnju ložu i sl. U završnom delu, umesto vežbi istezanja, više vole neku ustaljenu, lepu igricu koja im predstavlja zadovoljstvo i aktivan odmor. I u teoriji, aktivan odmor koji ne pogađa istu grupu mišića rađenu na času, je bolji nego pasivan odmor, odnosno sedenje,” objašnjava Nenad Džamić, trener školskog sporta u Kraljevu.
On pojašnjava da je period od prvog do četvrtog razreda posebno važan za pravilan razvoj jer se tada razvijaju funkcionalni sistemi dece, a razvijanjem njih jača se mišićni sistem i tako prevazilaze bolesti modernog doba koje proističu iz nedostatka kretanja, odnosno hipokinezije, a to su gojaznost, dijabetes, hipertenzija, kardiovaskularne bolesti i razni koštani i zglobni poremećaji.
“U ovom periodu se formira i gustina kostiju dece. Istraživanja su pokazala da su danas kosti kod dece mnogo ređe i sklonije povredama jer nije bilo trčanja, skakanja i preskakanja i deca su mnogo vremena provodila u kući, u ležanju uz tablet, televizor i mobilni telefon,” ističe Džamić.
On naglašava da je cilj ovakvih vannastavnih sportskih aktivnosti da se kod dece razviju navika i potreba da se bave sportom i kada su kući, da se igraju, da trče po parkovima, po naselju.
U periodu koji je veoma važan za njihov razvoj deca počinju da nose i rančeve koji često imaju i više od deset kilograma, a koji prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije ne bi smeli da budu teži od jedne trećine mase deteta.
“Sada deca nose i rančeve koji se vuku, ali rađena je studija koja je pokazala da ni to nije dobro jer, zbog vuče sa rotacijom, stvara probleme kičmenom stubu i dete se nepravilno razvija,” upozorava Džamić.
Časovi u okviru projekta “Sport u škole” su prilika i da licencirani stručnjaci, radeći sa decom, prepoznaju njihove talente i da počnu od njih na vreme da stvaraju vrhunske sportiste.
“Mi imamo elemente i gimnastike, atletike, vođenja, hvatanja i dodavanja lopte. Svega onoga što ja zovem uvod u sport. Taj temelj koji se ovde gradi je vrlo bitan, jer postoje i vrhunski sportisti koji ne znaju neke elementarne stvari zato što ih nisu savladali na ovakvim časovima. Mi ovde možemo i da prepoznamo talenat kod dece, da ga unapredimo radom i da ih uputimo na sportove koji im odgovaraju. Ima dece koju sam ja uputio na atletiku, na košarku, na odbojku i kao odbojkaški sudija viđam ih sada da igraju,” ističe Džamić.
Osnovna škola “Svetozar Marković” je međutim jedina škola u Kraljevu u kojoj se ovi časovi održavaju. Da bi se uveli i u drugim školama potrebno je rešiti problem finansiranja profesora fizičkog vaspitanja kojima treba isplatiti naknadu u visini dvadeset procenata od punog fonda časova. Nenad Džamić, čiji rad finansira Savez za školski sport Srbije putem pomenutog projekta, ističe da te naknade ne bi bile velike za budžete gradova i opština i da lokalne samouprave mogu to da finansiraju ako žele, a neke su to već i učinile. U Kraljevu, kako kaže, još uvek nije pokrenuta dovoljno jaka inicijativa da bi se tako nešto sprovelo u delo i potrebno je da se pre svega profesori fizičke kulture u tom smislu malo više aktiviraju i organizuju.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
